Planinarsko društvo Naftaš - Novi Sad - Planinarsko društvo NAFTAŠ

Planinar sa malo vecim iskustvom ima stalan spisak opreme i stalan spisak hrane i lekova. U zavisnosti od godišnjeg doba, trenutnih meteouslova, verodostojne prognoze, kao i od broja dana boravka na putu i na planini, prave se spiskovi za tu akciju i po njima se pakuje oprema i nabavlja hrana.

Oprema se pakuje u ranac po grupama u plastične kese (trenerka komplet ili rezervne pantalone, u džep ranca koji je do leđa, veš u jednoj kesi, košulje i džemperi u drugoj, rezervna ili ostala oprema u trecoj kesi itd.), apoteka i sredstva za higijenu više prema vrhu ranca, ukoliko na poklopcu ranca ne postoje dva široka „džepa", u koje mogu da stanu i dokumenta i patike ili papuče. Vlažne maramice nositi u džepu!

Hrana se nosi u plastičnoj ili metalnoj kutiji (ono što je neophodno za obed u toku puta ili na akciji usponu) i to pri vrhu.

Sendvič, slatkiši, voće, sokovi ili voda u čuturici stavljaju se u bočne džepove ranca.

Planinari kada krenu u planine najčešće ne nose nikakve lekove, naročito oni mlađi, odnosno početnici i manje iskusni planinari i vođe akcija. Na kraju Podsetnika je poglavlje „Apotcka u rancu" spisak lekova uz objašnjenja, takođe stručno verifikovana, za šta se i kada upotrebljavaju, što, naravno NE ZNAČI da sve što je navedeno treba da (kupite) nosite! U principu, „Osnovni pribor" i „Dodatni pribor" treba svaki planinar da ima! Za višednevne ili višenedeljne akcije, preporučljivo je, pri izboru potrebnih lekova, konsultovati svog lekara, uz predočavanje gde se ide (Bliski ili Daleki istok, Severna i Podsaharska Afrika, Evropa, Američki kontinent), pogotovo ako ste hronični bolesnik, a vođa akcije, u tom slučaju, može predložiti učesnicima akcije zajedničko finansiranje torbice Prve pomoći čiji sadržaj će biti odabran uz savete lekara učesnika akcije, ili lekara uopšte, odnosno apotekara.

Planinari(ke) koji su hronični bolesnici iz oblasti: slabosti srca, plucni bolcsnici i oni koji imaju kamen ili pesak u urogenitalnom traktu, ili u žuči, NE BI SMELI da se prijavljuju na višednevne akcije samo visokogorske ili kombi novano: visokogorske i kulturnoistorijskog sadržaja, odnosno BILO KOJE koje zahtevaju veći napor od uobičajene šetnje po gradu ili najbližem izletištu!

Upotreba antibiotika i svih drugih lekova koji mogu izazvati alergiju, na dužim turama je dozvoljena ISKLJUČIVO PO PRETHODNOJ PREPORUCI SAGLASNOSTI vaseg lekara, od čega je od ŽIVOTNE VAŽNOSTI da ZNATE da li ste ALERGIČNI na neke od njih! Ujedno, pri PRETHODNOJ konsultaciji sa lekarom upoznajte se sa KONTRAINDIKACIJAMA upotrebe svakog leka koji vam preporuči prepiše (što je naznačeno i na Uputstvu u kutiji lekova). Lekove nosite (čuvajte) u originalnom pakovanju i strogo vodite računa o roku trajanja koji je naznačen na ambalaži (kutiji).

Razne infektivne bolesti su, veoma često, posledica PRLJAVIH RUKU! Obavezno NOSITI dovoljan broj VLAŽNIH MARAMICA, zatim, strogo vodite računa da namirnice za „hranu iz ranca" kupujete u velikim samouslugama, a izuzetno treba BITI OPREZAN pri kupovini hrane od meštana imajući u vidu uslove gde je pravljena i u kakvim uslovima se čuva! Što se tiče vode, treba je poneti od kuce u čuturici ili plastičnoj flaši, a u planini čuturicu puniti iz ozidanih, zatvorenih (zaključanih) izvora koji imaju izlaznu cev, s tim više što je u velikoj meri prisutan sve veci stepen zagađenosti prirode u celini, a voda je njen sastavni deo! Voda gasi žeđ najbolje i nezamenljiva je u slučaju dehidracije organizma. Što se tiče obnavljanja vitaminskih sastojaka u organizmu (magnezijum, kalcijum...), odlične su kombinacije gaziranih pića (mineralnih) i gustih ili bistrih sokova!

Pretpostavlja se da o priboru za ličnu higijenu (sapun, dezinfekciona sredstva, razne zaštitne i druge masti, sredstvima za higijenu usne duplje, ne treba posebno govoriti! Vidi I deo, poglavlje „Oprema" tačka 4: „Ostala oprema").

Bez obzira da li je moguca ishrana u domu, treba uvek poneti nešto malo ~rane. Može doći do zastoja u saobraćaju, može se autobus ili voz pokvariti, može doći do toga da se u njima provede ceo dan ili noč i zbog svega toga treba imati bar dva sendviča, čokoladu, vodu ili sok. U slučaju da se hrana nosi („hrana iz "ranca", kako se to popularno kaže), još kod kuce treba tačno izračunati: doručak džem, pašteta, sir za mazanje, čaj u domu), ručak (suhomesnati proizvodi, šnicle. večera (slična kao doručak, uz obaveznu supu) i tako unapred proračunate količine hrane nabaviti i poneti. Ako zajedno idu dvojica, dvoje ili dve, kombinovanje hrane smanjuje ukupan trošak. Za uspon obavezno poneti: nekoliko sokova u foliji, (najbolji je limun)! čokoladu za kuvanje crnu čokoladu ili bilo šta jako slatko i izdašno, liniun. par kocki šećera, suve šljive, grožđe ili smokve, bademi ili orasi i to je apsolutno dovoljno i za višečasovne veoma teške akcije ili uspone prema vrhu. Naravno, ko voli i nije mu teško da nosi, tu su i razni začini u tubama: paradajz, senf, hren, majonez, zatim luk (beli i crni), biber, so... Nož, viljuška i kašika mogu se naći u domu, ali se mogu i poneti, pogotovo ako su od plastike, a par papirnih i jedna platnena veća salveta će omogućiti da se može obedovati i na zemlji ili na steni. Što se tiče količine hrane, nemojte se prejedati, naročito veče uoči uspona (teško ćete spavati, možete imati stomačne tegobe i, samim tim, ostaćete ili u domu ili na pola uspona!).

Što se tiče alkohola i cigareta pre i za vreme uspona pravilo kaže: NIKAKO!

1. Obavezna oprema

Ranac (ruke moraju biti slobodne, prema tome nikakve tašne, neseseri, torbe ili koferi!), gojzerice, ili duboke cipele sa rebrastim đonom („vibronom"), jake i nepromočive, dovoljno prostrane da možete navuči tri para čarapa (pamučnekratke, ternnokratke, vunenedokolenice), kako zimi tako i leti, jer samo tako možete satima hodati, bez bojazni da vam se pojave plikovi. Sa potpuno novim, nerazgaženim, gojzericama cipelama ne krečite u planinu! Pantalone, somotske ili pamučne (nikako fannerke, jer su tesne, a kada se nakvase hladne su i teške, pa dovode u opasnost zdravlje naročito zimi), po mogućstvu kupljene ili posebno šivene, ili jednostavno povezane pertlom ispod kolena, zatim, zimi, ili kada je hladno, bez obzira na godišnje doba, topao donji veš (i dole i gore), ili vunene hulahop čarape i bilo kakve kamašne (do ispod kolena), ili gležnjake koji sprečavaju prodor snega, kiše ili rose neposredno u cipelu. Sintetička majica ili potkošulja, sintetički džemper (po mogućstvu rolka sa rajsferšlusom u slučaju velike hladnoće ili jakog vetra odlična zaštita za usta i nos), pamučni ili vuneni šal, zatim perjana jakna (slične debljine i leti i zimi), tanja vetrovka, kapa platnena (leti), vunena zimi, uz mogućnost da se navuče na uši, ili, ko ima osetljive bronhije, na nos i usta. U novije vreme koristi se Polipropilen za različite tipove odeće, naročito za potkošulje i donje rublje. Ovaj materijal, koji, takođe, zadržava vecinu izolatorskih mogučnosti i kada je vlažan pruža veci osećaj toplote, jer sprovodi vlažnost sa kože na vlakno, gde ona evaporiše bez hlađenja kože.

U slučaju kiše ili snega najbolja zaštita je kabanica koja prekriva i ranac. Isti cilj se postiže, ukoliko nema vetra, pomoću kišobrana!

Šva navedena oprema štitiće vas i zaštititi u planini, a to znači sačuvače vam zdravlje!

Važna napomena: kao preventiva preporučuju se elastični steznici oko skočnog zgloba, ili bandažiranje zavojcm. Povreda skočnog zgloba, bilo kog stepena, veoma če uticati na vašu planinarsku karijcru!

2. Rezervna oprema

U rezervnu opremu spadaju čarape, donji veš i košulje. Koliko cete od toga poneti i upotrebiti zavisi od dužine izleta, akcije, taborovanja i sl, ličnih navika i vrcmenskih uslova. U principu, treba poneti toliko da se i poslc poslednjc kiše, po ulasku u prevozno sredstvo, možete kompletno presvuči u suvu odeću. Zato rezervnu opremu obavezno pakujte u nepromočivc plastične kesc, kao i obavcznu opremu koja trenutno nije na vama.

3. Odeća i obuća u planinarskom domu

Patike ili papuče. U planinarskim domovima gojzerice se skidaju neposredno posle ulaska u dom! Pamučna ili sintctička trenerka ima višestruku namenu: za oblačenje u domu (nakon dolaska, ili nakon povratka sa uspona), ili za bliže šetnje oko doma. Za spavanje je najpogodnija pidžama koja ima i praktičnu korist ako je smeštaj u zajedničkim sobama, što je veoma čest slučaj. Na dužim turama, naročito zimi, trenerka sa uspehom zamenjuje pidžamu.

4. Ostala oprema

Dokumenta (lična karta, zdravstvena knjižica i planinarska legitimacija). Sredstva za higijenu (peškirić, sapun ili gel za suvo pranje ruku, pasta za zube, krema za visinsko sunčanje sa zaštitnim faktorom 25 ili vecim, vlažne maramice, talk, krema protiv ojedanja, toalet papir, pribor za brijanje, češalj ili četka za kosu, sprej za suvo pranje kose, šampon za pranje kose, talk i sprejovi protiv znojenja nogu), omogucice vam da bez obzira na umor, znojenje, prašinu ili sl. održavate ličnu higijenu na potrebnoj visini. Ako idete na sneg, ili ako su vam oči osetljive na sunce, obavezno ponesite naočare za sunce „Brile" sa naznakom ,,UV protection". Korišćenje običnih, zatamnjenih (jeftinih) naočara se nikako ne preporučuje preko 1000 mnv jer one dovode do oštećenja vida! Dalje, jedna od neophodnih stvari je baterijska lampa (sa rezervnim uloškom i sijalicom). Često, u dolasku u dom, u povratku sa celodnevnog izleta, ili u polasku na uspon ako se polazi po mraku baterija je neophodna! Leti dobro dođu kratke pantalone (šorc), kupaći kostim i gaćice za kupanje. Igla i konac takođe treba da su sastavni deo vaše opreme.

Pojedini izleti, pohodi, logorovanja ili sletovi planinara zahtevaju spavanje pod šatorom. Šator se može kupiti (ali sigurno ne na početku planinarske „karijere"), odnosno može se iznajmiti. Za šator je neophodna vreca za spavanje i odgovarajuča plastična ili sunđerasta masa za ispod vrece (armafleks). Za tu svrhu je najbolji plastični ili gumeni dušek koji čuva leđa i bubrege od prehlade, a na reci ili na moru (ako se boravak u planini završava na moru) može poslužiti na vodi. Prilikom spremanja opreme, treba voditi računa o težini gumenog dušeka!

O vodi i čuturici na kraju ovoga spiska opreme! Čuturica nije „lagana", pogotovo kada je puna soka ili vode, ali je neophodna! Nekome je teško da nosi vodu, a pošto ima planinara koji će sve dati osim vode, mi se neopravdano Ijutimo, a nismo je poneli jer volimo mali, elegantan ranac u kome ništa nema sve u cilju da nam je lakše uzbrdo. A to „lakše" je daleko ,,teže'\ jer ako početnik ne nauči da nosi sve što mu treba večito če imati problema. Voda se u planini nikom ne nudi, ali se u principu ne odbija. Umesto čuturice može se koristiti plastična boca. Staklena boca se ne nosi u planinu!

U nedostatku, bez potrebe se rizikuje prehlada i sticanje ružne navike „grebanja" i pozajmljivanja, počev od čarapa do (krišom, noću) patika ili papuča za odlazak u WC!

1. Osnovni preduslovi

Planinarstvo i njegove specijalizovane delatnosti: alpinizam, pećinarstvo, planinarska i sportska orijentacija, sportsko penjanje, preživljavanje i ishrana u prirodi i Gorska služba spasavanja, vaspitavaju svoje članove da upoznaju lepote svoje i inostranih zemalja; jačaju fizičke, a, samim tim, i psihičke sposobnosti, uz razvijanje individualnih karakternih osobina: stvaranje navika za život u zajednici društveni život, razvijanje drugarstva, prijateljstva, opreznosti, odlučnosti, smelosti, samopožrtvovanja, samoodricanja, podređivanja sopstvenih mogucnosti grupi kao celini...

Osnovni preduslovi za navedeno su: ljubav prema prirodi i očuvanju njene lepote i čistoce, zaštita flore i faune, fizička pripremljenost, odgovarajuća odeća, obuca i tehnička oprema, u odnosu na postavljeni zadatak i meteo uslove i postepeno, ali stalno, sticanje iskustva i znanja i školovanje kroz odgovarajuce škole i tečajeve.

Stalno treba imati na umu da je planinarstvo zdrav sport, da je planina divna u svoj svojoj lepoti, ali da je, isto tako, i ćudljiva: ,,ne voli" one koji su nespremni, ili se nisu pripremali za susret s njom, u bilo kom smislu, tim više što se u jednom danu mogu doživeti sva četiri godišnja doba! A njih treba dočekati pripremljen i opremljen!

2. Prijavljivanje za akciju izlet

Prijavite se na akciju sa puno poverenja u vodu, ako ocenite da vaše mogućnosti odgovaraju uslovima koje će vođa akcije izneti prilikom objavljivanja. Nemojte se upoznavati sa vođom na polaznoj stanici voza ili autobusa, već nađite mogucnost da obavezno prisustvujete prethodnom sastanku učesnika, koga ce zakazati vođa u cilju da još detaljnije objasni plan puta i uslove i, ujedno, da proceni u zavisnosti od vašeg iskustva, fizičke kondicije i opreme sa kojom trenutno raspolažete da li će planirana akcija za vas biti zadovoljstvo, ili će te se suočiti sa teškoćama ko je vas, posle akcije, mogu definitivno „naljutiti" i odvojiti od planinarstva zauvek!

Ako vam vođa preporuči da umesto na akciju koju on organizuje odete na neku lakšu i bližu planinu, gde možete satima pešačiti i uživati u lepoti prirode, čistom vazduhu i društvu koga uvek ima, pripremajuci se, u fizičkom smislu, postepeno, za ,jače" akcije poslušajte ga!

3. Vođa akcije vođa uspona

Vođa može biti planinar koji odlično poznaje planinu na koju organizuje akciju ili u protivnom iskusan planinar koji se, prethodno, do detalja,

upoznao sa svim od čega zavisi uspešna organizacija i čiji je zadatak da organizuje prevoz, smeštaj i uspon na određeni vrh.

Vođa akcije mora biti autoritativan i neprikosnoven u svojim odlukama, a to će postići isključivo na taj način ako planinari koje vodi osete da je iskusan, da ih vodi pažljivo i da ne luta, da zna šta hoce i da ima drugarski i prijateljski odnos prema njima.

Vođa akcije se priiavljuje za organizovanje i vođenje izleta po sopstvenoj inicijativi i ni u kom slučaju nije „administrativac" ili „činovnik", već zvanično tice koje i u svoje ime i u ime društva organizuje akciju i koji je što se veoma retko spominje, ili zaboravlja pred zakonom odgovoran ukoliko se bilo šta negativno desi njegovom krivicom, ali uopšte nije odgovoran za bilo šta da se desi ukoliko je to posledica nečije samovolje nedisciplinovanog ponašanja, odnosno nepoštovanja odluka vođe puta i više sile.

Preporučuje se da vođa, pogotovo uoči akcije na visoke planine, obavezno održi sastanak sa kandidatima, gde ce ih detaljno upoznati sa programom, sa cvcntualnim (očekivanim) teškoćatna ili problemima i gde ćc ih konkretnije obavcstiti kako treba da se obuku i šta treba od hrane i rezervne opreme da ponesu. Istovremeno, steči će utisak o svakom kandidatu i njegovim mogućnostima. Vođa ima diskreciono pravo da na akciju ne povede planinaraplaninarku koji su na prethodnoj akciji pravili probleme njemu ili drugim vođama akcija.

4. Vaš odnos prema vođi akcije / uspona / izleta

Što je vaše iskustvo u planini manje, to je vaša obaveza veča da se u pripremi akcije i u njenoj realizaciji striktno držite programa, naređenja, saveta ili uputstva vođe.

Vaše ponašanje u prevoznom sredsivu, na putu prema domu, u domu, na usponu, na povratku sa uspona, na povratku, vaš odnos prema ostalim učesnicima, vođi, planinarima i meštanima koje sretnete, treba da pokaže u pravoj svetlosti vaše karakterne osobine i motive koji su vas doveli u planinarstvo. Pri tome je veoma važno da se što je moguče više prilagođavate i prilagodite sredini koja vas okružuje i da svojom ozbiljnošcu i zalaganjem pokažete da vođa akcije nije pogrešio kada vas je poveo u planinu i da može u svakom trenulku računati na vas i vašu saradnju i pomoć ako zatreba!

Na udaljavajte se u planini od grupe ili ne odlazite na „svoju" stranu bez znanja i odobrenja vođe, jer možete doživeti neprijatnost, nezgodu ili nesreću i samim tim dovesti u pitanje blagovremeni povratak celc grupc i maltrctiranje onih koji će poči da vas traže.

Ne mešajte se u posao vođe, sem ako on ne zatraži vaše mišljenje ili vašu pomoč! Upoznajte se sa planom puta što detaljnije, kako biste izbegli neprijatno ili dosadno zapitkivanje-a