Planinarsko društvo NAFTAŠ - Planinarska LITERATURA

Saveti planinaru-pripravniku

Za planinarske akcije

Plati članarinu za tekuću godinu - pomozi skromnim prilogom svoje planinarsko društvo.
Saslušaj pažljivo informacije o narednoj akciji - prijavi se za akciju uplatom akontacije.
Ukoliko si sprečen višom silom, blagovremeno odjavi svoje učešće na akciji - viša sila nije "najava kiše za dane vikenda"!
Pre akcije izvrši sve novčane obaveze prema organizatoru akcije.
Poštuj zakazane termine dolazaći pet minuta ranije na dogovoreno mesto.
Pažljivo slušaj uputstva vođe akcije i izvršavaj ih!
U domu ne izvoljevaj - na turi ne zanovetaj!
Ako ne možeš da pomogneš - ne odmaži!
Sve primedbe i predloge saopšti prvo vođi akcije - nasamo.
Zamerke na organizaciju akcije podnesi Upravi društva u pisanoj formi.

Na pešačkoj turi

Raspitaj se kod iskusnih učesnika o dužini i kvalitetu staze na koju krećeš.
Obuća ne sme da ugrožava noge, a ostalo kako hoćeš.
Uvek ponesi i za kišu i za sunce - ili trpi!
Ponesi da nudiš, a ne da tražiš.
Razmisli kada krećeš na turu - uglavnom nema povratka ...
Na stazi neka ti je vođa ture uvek u vidnom polju.
Ako si u mogućnosti, budi od pomoći slabijima.
Uživaj u prirodi i pusti druge da uživaju.
Ne beri biljke (cveće), ako već moraš - ne čupaj.
Na kraju pešačenja ipak uzmi aspirin.

Ako se ide vozom, sastanak se najčešće zakazuje (na primer za Beograd kod Ambulante, levo od izlaza na Glavnoj železničkoj stanici „Beograd") najmanje 60 minuta pre polaska voza. Nemojte da kasnite! Potrebno je uci u voz čim se postavi, jer pored unapred rezervisanih sedišta putnici koji nemaju rezervacije  jednostavno će sesti na vaše mesto. I onda nastaju problemi.

Ukoliko imate rezervaciju za mesto u odlasku, a nemate je u povratku, imate pravo da (u oba slučaja) pored vašeg zauzmete još samo jedno mesto, a nikako nemate pravo da stoječi na vratima (praznog) kupea „birate" društvo, tim više što su svi pojedinci  članovi grupe  ravnopravni u svemu pa i u dobijanju mesta u kupeu! Postoji prečutan dogovor da se svetlo gasi čim prođe kontrola karata, odnosno policijska kontrola. To ce najvece teškoće izazvati onima koji ne mogu da spavaju u vozu, ali je neobično važno da što pre steknete naviku, jer već prvog dana (u vecini slučajeva) predstoji ne baš lak uspon do doma i zbog toga treba čuvati snagu.

Do dolaska konduktera ima dovoljno vremena da pročaskate sa svojim saputnicima, da pročitate novine, pa čak i da nešto pojedete i to je sasvim dovoljno  pred spavanje. Ako ne možete da zaspite  pokušajte da nešto učinite (olabaviti odeću, provetriti kupe, zatvoriti oči i koncentrisati se na mir i tišinu, što  u vecini slučajeva  dovodi do sna). I još nešto. Sa kondukterom ili sa policajcem, nemate nikakve potrebe da stupate u dijalog ili objašnjavanje! Za to je, ako bude potrebno, isključivo nadležan vođa akcije. I poslednje, ako je velika gužva u hodniku, nemojte šetati od kupea do kupea, ili od vagona do vagona. Ako morate da izađete u WC zamolite nekoga da vam pravi društvo.

Dolazak na poslednju železničku stanicu je obično u jutarnjim časovima. Kada voz ulazi u stanicu na kojoj grupa silazi, svi treba vec da su u hodniku, sa rančevima na leđima.

A kada je reč o ponašanju u autobusu: nema alkohola, nema dosađivanja saputnikusaputnici, ili bilo kome drugom; ima vedrog, prijatnog i prijateljskog ponašanja, pažljivo slušanje onoga koji govori i neupadanje u reč. Ne „iskačite" u bilo kom smislu značenja te reči. Uzimajte ponuđeno, ali budite spremni i da ponudite!

Pri povratku sa akcije ne zaboravite da se pozdravite sa učesnicima i vođom!