Planinarsko društvo Naftaš - Novi Sad

Od 1. do 4. decembra izvedena je akcija Bjelasica 2011. U akciji su učestvovali i planinari PD "Naftaš"

Izvršeni su usponi na Crni glavu, Bjelogrivac i Turjak.

Na akciji su nas predstavljali Fedor Popov i Nadežda Rackov. Zahvaljujemo se Feđi na dostavljenim fotografijama.

Sledi izveštaj koji je napisao Feđa:

Akcija je održana u organizaciji PD "Vilina vodica" iz Bukovca, vodič je bio Željko Dulić. Ovo je bila 5 godina za redom da se ova akcija održava. U akciji je učestvovalo 37 planinara iz raznih društava širom Srbije kao i petoro planinara iz PAK "Summit" iz Banja Luke.

1. decembar
Krenuli smo sa železničke stanice u NS vozom u 19 časova. Planinari ŽPK "Spartak" iz Subotice su već bili u istom, a oni su se pobrinuli i za rezervacije sedišta. U Beogradu ne presedamo, ali čekamo da naš vagon prebace na barski voz i oko 22 sata krećemo.

2. decembar
Stižemo u Mojkovac u ranim jutarnjim časovima i ubrzo se pripremamo za šetnju do planinarskog doma "Džambas" koji održava PSD "Dušan Bulatović Džambas" iz Mojkovca. Naš domaćin Mića se pobrinuo sa prevoz stvari, tako da rasterećeni stizemo do doma oko 11 sati. Posle razmeštanja po sobama sledi doručak, a zatim uspon na obližnji vrh Mučnicu (1809 mnv). Pošto nismo bili previše izmoreni šetnju produžavamo i obilazimo stari dom i vraćamo se po mraku u naš dom.

3. decembar
Ustajemo rano, oko pola 6, sa vrlo ambicioznim planom. Na šetnju krećemo pre 7, a naša prva tačka je Šiško jezero. Naš vodič Vaso nas bez problema dovodi do njega i posle kraće pauze krećemo na najviši vrh Bjelasice, Crnu glavu (2139 mnv). Usput se stvara ideju da deo grupe sa Vasom ode i na Zekovu glavu, koja je nešto niža, ali po rečima jednog planinara iz Bukovca vrh sa najlepšim pogledom na okolne planine. Svi članovi grupe osvajaju vrh, ali nam pri silasku sa vrha kvari vreme i tako otpada plan od Zekove glave i svi produžavamo na Ursulovačko jezero. Pada magla i većina odustaje od uspona na Bjelogrivac (1970 mnv), ali 9 upornih momaka i 8 upornih devojaka se pobrinulo da plan za taj dan bude realizovan u potpunosti. Stižemo one koji su se ranije uputli ka domu i po mraku stižemo na večeru. Sledi druženje uz gitaru, a zatim odlazak na spavanje.

4. decembar
Bili smo vredni juče tako da smo se danas naspavali. Vreme je očajno, ali 9 planinara koji nisu voljni da provedu poslednji dan na Bjelasici u domu odlaze da popnu Turjak (1912 mnv). Na samom vrhu je jak vetar što samo uveličava doživljaj. Nakon silaska sa vrha produžavamo do crkvice, a na kraju odlazimo u dom na gibanicu i sledi pakovanje i još malo druženja. U 9 satima krećemo, rasterećeni ponovo, do Mojkovca. Ulazimo u voz i uglavnom svi nalaze mesta, mada ovog puta raštrkani.

5. decembar
U Beograd stižemo oko 9 sati, a u 10 i 5 krećemo za Novi Sad. U 15 do 12 stizemo na mesto sa kojeg smo i pošli i nakon rastanka svako kreće u svom pravcu, neki žure na posao, neki u školu, a neki jednostavno hoće da se odmore...

Akcija je bila vrlo uspešna. Neki su se nadali snegu, ali i vreme nas je relativno poslužilo. Družili smo se, upoznali nove ljude i pamtićemo je po lepim stvarima.

Извештај са планинарске акције зимски успон на Зелени врх, највиши врх Сврљишких планина одржане 20.02.2011. године

Из Ниша полазимо у 7,00 ка селу Стари Долац, одакле планирамо почетак успона. На ову акцију одазива се 8 планинара (5 из ПАК "Целтис", 2 из ПД "НАФТАШ" и 1 из ПД "Зрењанин") и 4 планинара из Ниша, који су нам уједно били и водичи на успону.

Водич на успону је био Вукан Милoјевић планинар из Ниша иначе наш домаћин и власник етно конака Ташана.

Фотографије које је сачинио водич можете погледати на адреси: https://picasaweb.google.com/vukannis2/ZeleniVrh2022011#

Време је било пријатно за успон. Снег који је целу ноћ падао на овој планини, престао је, али нам је и стазу доста закрчио, отежаним снежним гранама које су нам препречивале стазу. Није нам то тако тешко пало јер смо за узврат добили неописиво леп крајолик Сврљишких планина. На врх долазимо око 13,00. Уследило је уобичајено сликање, ужина и погледи на околину , колико нам је видокруг дозвољао.

Са врха полазимо спуштање истом стазом до висине 920 м одакле даље настављамо новом трасом на југ,због снега на стази водич је одлучио да се не спуштамо најкраћим путем по сипару већ да се спустимо нешто дужом али безбеднијом стазом ка селу Крупац у који долазимо око 15,45. У селу Крупац обилазимо врело који обезбеђује део пијаће воде за град Ниш. После тога одлазимо у Ниш до наших соба у којима вршимо препакивање и спремање за повратак У Нови Сад стужемо око 22.00 сата а у Сомбор долазимо око 23,30.

Успон на Зелени врх извршили су сви планинари који су кренули на акцију а који су том приликом препешачили 15 км и направили висинску разлику по 1000 м у успону и спусту.

Информација о Сврљишким планинама:

Сврљишке планине простиру се између Сврљишког Тимока и Нишаве, односно Сврљишке котлине, са једне стране, и Сићевачке клисуре и Белопаланачког поља, са друге. Северне падине планине делимично су пошумљене, док су падине према Нишави углавном голе и стрмо се спуштају до реке, стварајући сликовиту клисуру. Највиши врх Сврљишки планина је Зелени врх, висок 1334 м.

Преко Сврљишких планина иде један део Нишке Трансвезале, на којој се налазе 3 контролне тачке. Успон започиње из Крупца па иде преко Зеленог Врха (1334 м-КТ9), Плеша (1267 м-КТ10) и Градаца (1062 м-
КТ11).

Извештај саставио Милан Марковић, користећи делове извештаја које је написао Славко Шмит. GPS податке обрадио Вукан Милојевић.

Извештај са планинарске акције 15. зимски успон на Трем, одржане 19.02.2011. године

Одлазак на успон су организовала три планинарска друштва: ПАК "Целтис" Сомбор, ПД "Нафташ" Нови Сад и ПК "Спартак" Суботица. Организацију успона, у име ПСС изводи ПД "Жељезничар" из Ниша.

Превоз је организовао водич Славко Шмит а смештај је био обезбеђен у Нишу у етно конаку Ташана.

Минибус је кренуо из Сомбора у петак у 22.00 где се укрцало 6 сомборских планинара, чланова ПАК "Целтис" Сомбор. Настављамо до Новог Сада у којем нам улази још 8 планинара (4 из ПД "Нафташ", и по један из ПД "ГСП", ПД "Равничар" и ПД "Зрењанин". Сви заједно настављамо путовање аутопутом до Ниша.

У Доњи Душник (35 км од Ниша), где је планирано званично отварање акције, долазимо нашим превозом око 06,30. Вршимо пријаву учесника код организатора и око 07,15 полазимо са првом групом на успон.

Време је пријатно за планинарење тако да планинари без већих проблема праве прве километре, пролазећи кроз Горњи Душник, настављајући ка Ловачком дому, до којег је скоро направљен макадамски пут. На тој локацији окрепљујемо се са топлим напитцима који су нам, досетљиви мештани припремили, наравно уз надокнаду. Наставак стазе углавном иде кроз шумовити део, све до Девојачког Гроба на на око 1350 м. После краће паузе где ужинамо и допуњујемо се са топлијом одећем, јер нас од сада очекује успон до врха све по гребену. Време је и даље преијатно за успон, наравно уз повећан ветар и маглу, што је и нормално очекивати на овој планини и у овом термину
.
На врх се из групе први попео планинар Милан Бунчић негде око 11.00 сати, прва група је дошла око 11.15 а последња око 12.30,

По извршеном успону и силаску отишли смо на пасуљ који је обезбедио организатор акције. Да би све било уреду потрудили су се волонтери ПСД Железничар из Ниша. Да прво напоменемо организације које су помогле да се организује зимски успон. Предузеће Србија шуме је обезбедило два и по кубика огревног дрвета за грејање планинара који су били смептани у просторијама основне школе. Предузеће Унијапак је поклонило пасуљ и чајеве. У помоћи акцији посебно су се истакли Град Ниш који је помогао акцију са 0 (нула) динара, Спортски савез Града Ниша са 0 (нула) динара а могло се чути да је истом сумом акцију помогао и ПСС, додуше они су обезбедили екипу Горске службе спасавања која је била присутна у неуобичајено бројном саставу.

После обављеног ручка, и уручења Учесничких књижица сваком појединцу-учеснику и Захвалнице клубу, чији су чланови били учесници ове акције, полазимо за Ниш и у који долазимо око 19,30. Наравно , уследило је
туширање, припрема за сутрашњи успон и одлазак на заслужени одмор.

На акцији Зимски успон на Трем 2011 учествовало је око 1200 учесника из 82 планинарска друштва.. Међу учесницима било је планинара из иностраних земаља као што је Данска, Бугарска, Индија, БиХ, Македонија и Црна Гора.

Успоном на Трем препешачили смо 21 км и направили висинску разлику у успону и спусту по 1400 м

Информација о Сувој планини:

Сува Планина је планински масив југоисточне Србије. Простире се правцем северозапад-југоисток и дели Заплањску и Сићевачку долину. Дужина Суве планине је око 35 км, а ширина 12 км. Удаљена свега двадесетак километара од Ниша, представља изванредан природни резерват кога радо посећују планинари и многобројни љубитељи природе. Због веома мале количине воде, планина је и име добила – Сува планина. Северне стране Суве планине су одсечене и прави су изазов многобројним алпинистима. Јужне падине су благе и прекривене травнатим тепихом. Највиши врх Суве планине је Трем, висок 1810м. Девојачки гроб, превој између Соколовог камена и Трема, даје основно обележје планини, по чемо је препознатљива са околних врхова. Сува планина је од 2002 године под заштитом државе. На Сувој планини се налази скијашки
комплекс -Бојанине воде са 900м дугачком скијашком стазом. Традиционално се, на овој планини, организује републичка планинарска акција под називом "Зимски успон на Трем", која је једна од најпосећенијих акција Србије са преко 1000 планинара.

Сувом планином иде југоисточни део стазе Нишке трансвезале, са 6 Контролних тачака. Почиње од Нишке Бање па преко врхова: Коритњак (650 м-КТ3), Мосора (984 м-КТ4), Соколов Камен (1523 м-КТ5), Трем (1810 м-КТ6), Пасарело (1523 м-КТ7) а завршава се у Дивној Горици (1389 м-КТ8).

Извештај саставио Милан Марковић, користећи делове извештајa које је написао Славко Шмит.

Planinari Naftaš-a iz Novog Sad, Spartaka iz Subotica, Celtisa i R. Simonovića iz Sombora su uspešno izveli akcije uspona na Rtanj (1570 mnv vrh Šiljak) i Babu (vrh Baba 680 mnv). Akcija uspona na Babu je održana u saradnji sa planinarskim društvom Javorak iz Paraćina.

Izveštaj sa akcije

U periodu 04-06 februara ove 2011 godine prisustvovao sam akciji ZIMSKI USPON NA MAGANIK.
Turu je organizovao Dragan Pavlović PD Kopaonik, vodič na terenu je bio Đuro Milošević.

Krenuli smo trećeg februara (u četvrtak) posle posla za Beograd, a odatle kombijem do Međurečja.

I Dan

U Međurečje stižemo u petak oko 5.oo h. Odatle krećemo ka kanjonu Mrtvice i selu Mrtvo Duboko, pa na uspon ka Maganiku i katunuma Poljana i Maganik. Taj dan smo prešli 16 km i 1400 m.n.v. po snegu i sa velikim rančevima.Dan je bio dosta naporan. Stižemo po mraku oko 18,30 h do katuna gde noćimo. Noć je dosta hladna zamrzavaju mi se vlažne cipele i nogavice pantalona .Cipele sam ujutro malo teže obuo, kamašne su bile zamrznute, pa sam i sa njima imao problema.

II Dan

Ustajemo u 6.00 h. doručak, priprema i polazak na uspon na vrh Maganika. Vreme prohladno,na suncu je dosta prijatno, čak i toplo prilikom napornog uspona. Na vrhu sunčano pruža se lep pogled. Međeđi vrh je visok 2138 m.n.v. Idealno za fotografisanje.Uživamo u usponu i silasku.Taj dan smo prešli 8 km i 600 m.n.v. Snega ima dosta, u više slojeva pa se ne upada mnogo. Naravno ponekad se propadne i do pojasa, kada se naiđe na mekši deo. Vraćamo se u katune u sumrak. Kuvamo supu , grejemo ručak, topimo sneg za piće.Ležemo oko 18.00 h. Sutra ustajemo rano.

III Dan

Ustajemo u 3.00 h. doručak, pakovanje stvari, ranac je nadam se lakši bar za 2 kg. Danas se vraćamo sa Maganika.Tura ista kao prvi dan, 16km, 1400m.n.v.na našu sreću nizbrdo. Sneg je smrznut. Oko 9.00 h stižemo u Mrtvo Duboko.Tomislav Bulatović je krenuo u jutarnje poslove, kada sam mu rekao: "Dobro jutro", iznenadio se kad nas je video da silazimo odozgo. Nismo mogli da svratimo na kafu, žurimo da uđemo malo i u kanjon Mrtvice. Kombi nam polazi u 11.00 h za Beograd. Puni smo utisaka i emocija, o tome ćemo kad stignemo kući.