Planinarsko društvo NAFTAŠ je organizovalo u nedelju 31.08.2014. godine jednodnevnu planinarsku akciju: Nemarkiranim stazama Fruške gore (Beočin selo- Kozarski potok- Kozarska kaskada- nemarkirana staza do Beočin sela).

Vodič je bio Mihajlo Lončar. 

Prepešačeno je po interesantnom terenu 11,9 km sa 477 m uspona i isto toliko silaska.

Staza kojom smo se kretali: 
Beočin selo-Manastir Beočin-Ledna voda-Kozarski potok-blizu Isinog čota-Ravan-Ledna voda-Man.Beočin-Beočin selo

Planinarsko društvo NAFTAŠ je organizovalo u subotu 30.08.2014. godine jednodnevnu planinarsku akciju: 1. međunarodni planinarski uspon na najviši vrh Fruške gore - Crveni čot 539 m n.v..
Vodič je bio Milan Marković.

Po lepom vremenu prešli smo stazu uspona.

Osim planinara iz Novog Sada is planinarskih društava: Naftaš, Železničar i GSP imali smo i goste iz PK Zrenjanin, Železničara iz Aleksinaca i jednog učesnika iz Belgije.

Startovalo je 20 planinara, na Crveni čot se popelo 19 planinara. 15 planinara je završilo akciju u Beočin selu. 4 planinara su posle uspona na Crveni čot nastavili ka Letenci-Andrevlju-Testeri-Banoštoru i završavaju akciju u Begeču.

Prepešačeno je 21,5 km sa 696 m uspona i 849 m silaska.

Trasa: Popovica - Jegerova bašta - Kraljeva stolica - Zmajevac - Vađevine - Brankovac - Crvena krečana - Pavlasov čot - Crveni čot - Osovlje - Man. Beočin - Beočin selo

Planinarsko društvo NAFTAŠ je organizovalo u subotu 23.08.2014. godine jednodnevnu planinarsku akciju: Neočekivana Fruška gora. Vodič je bio Milan Marković.


Po idealnom vremenu prešli smo veoma interesantnu stazu. Grupa je bila kompaktna i svi učesnici su se vešto kretali na zahtevnom terenu. Korita potoka su bila komformna za planinare bez blata, samo uglačana kamena podloga.

Na akciji smo imali i gosta Ivana Sokolovića iz PK Spartak kome se zahvaljujemo na učešću.

Prepešačeno je 16,9 km sa 710 m uspona i 674 m silaska.
Trasa: Beočin selo - Man. Beočin - Isin čot - Kosmatica -Potok Dubočaš- Mali potok - Stari Rakovac

Planinari PD Naftaš su učestvovali na planinarskoj akciji u organizaciji PK Spartak iz Subotice od 14.-17. avgusta. Vodič je bio Isidor Mac

IZVEŠTAJ SA AKCIJE

Predivna dva dana na Prokletijama (14-17.08.2014) i uspon na Maja Harapit i Maja Jezerce sa fantastičnom ekipom iz Subotice, Sr. Mitrovice + jedan Francuz i jedan Makedonac. Do kampa postavljenog na 11 km od Gusinja prošli - jenan vodopad, jednu dolinu (Ropojan) jedno jezero beskrajnog plavetnila (Savino oko) i još jedno presušeno travnatog dna. Usput se najeli malina i nadisali majčine dušice u ogromnim količinama. Stigli na divnu livadicu okruženu borovima, postavili kamp, natočili vodu na valovu kod komšija čobana sa stadom ovaca, par konja, mula i mazgi i krenuli u izviđanje puta ka Maja Jezercetu na koje su se sutradan uputili Milan i Željka.

Maja Jezerce (Milan Ristić i Željka Plivelić)

Sutradan nas dočekalo divno jutro, ispratili duo Milan-Željka i krenuli ka Maja Harapitu.

Nepregledni masiv Prokletija koji se jednim pogledom ne može sagledati obuhvati nas kao u naručju iz kojeg smo polako izlazili krećući se ka našem cilju. A na putu do vrha prolazili pored prkosnog bilja u kamenu koje miriši kao da smo u nekom velikom čaju, savladali jedan kuloar, malo sipara i ispeli se do vrha (neki i četvoronoške). I onda vrh i sreća, sreća, sreća... Krštenje ispod oblaka na 2.217 mnv, uživanje na divnom suncu, fasciniranje pogledom svuda unaokolo, traženje Željke i Milana na Maja Jezercetu preko puta (koji su nam nedostajali), fotkanje sa dolinom Theth u pozadini kao najlepšim dekorom i polako silazak.

Maja Harapit (Dragana Kojadinović)

E kod silaska je sledio strmoglav koji bi bez pružene ruke planinara iz fantastične ekipe bio mnogo teži i to sve tako do nailaska do malog zelenog jezerceta kada je teren postao pitomiji i kamenje zamenio vres i mirišljava trava. A za nagradu - žbunovi borovnica!!! Već smo blizu kampa, opet na izvoru na kojem smo bili i u polasku, ovoga puta sa planinarima iz Slovačke na koje smo naišli. Presretni stigli u kamp, svih nas 17 koji smo uspešno popeli Maja Harapit, dočekali Milana i Željku sa Maja Jezerceta, svako sa svojim fascinacijama.

Dragana Kojadinović

Zapalili logorsku vatru, iskokali kokice, okrepili se čajem&rakijom/pivom, biogricom i nekim keksićima, ko je već šta umesio, dočekali najzvezdanije nebo na svetu i završil savršen dan. E, a pošto u ta dva dana našeg boravka nije bilo oblaka da se spuste po mojoj želji da prošetamo kroz njih, pojavili su se u jutro našeg polaska. Krenuli smo istim putem, pored žbunova malina i majčine dušice ka Gusinju, još jednom se pozdravili sa dolinom Ropojan i Savinim okom i pravac na pitu/ćevape&pivo.


Usledila je Ibarska magistrala i kratka pauza za jagnjetinu i još malo planinarenja do Jerininog grada na Magliću, za one koji nisu bili, i to je to. Sada još samo ostaje vratiti se u stvarnost.
Nadam se da sam uspela da prenesem delić atmosfere i emocija.
Pozz.

Dragana Kojadinović