Planinari PD Naftaš su učestvovali na planinarskoj akciji u organizaciji PK Spartak iz Subotice od 14.-17. avgusta. Vodič je bio Isidor Mac
IZVEŠTAJ SA AKCIJE
Predivna dva dana na Prokletijama (14-17.08.2014) i uspon na Maja Harapit i Maja Jezerce sa fantastičnom ekipom iz Subotice, Sr. Mitrovice + jedan Francuz i jedan Makedonac. Do kampa postavljenog na 11 km od Gusinja prošli - jenan vodopad, jednu dolinu (Ropojan) jedno jezero beskrajnog plavetnila (Savino oko) i još jedno presušeno travnatog dna. Usput se najeli malina i nadisali majčine dušice u ogromnim količinama. Stigli na divnu livadicu okruženu borovima, postavili kamp, natočili vodu na valovu kod komšija čobana sa stadom ovaca, par konja, mula i mazgi i krenuli u izviđanje puta ka Maja Jezercetu na koje su se sutradan uputili Milan i Željka.
Maja Jezerce (Milan Ristić i Željka Plivelić)
Sutradan nas dočekalo divno jutro, ispratili duo Milan-Željka i krenuli ka Maja Harapitu.
Nepregledni masiv Prokletija koji se jednim pogledom ne može sagledati obuhvati nas kao u naručju iz kojeg smo polako izlazili krećući se ka našem cilju. A na putu do vrha prolazili pored prkosnog bilja u kamenu koje miriši kao da smo u nekom velikom čaju, savladali jedan kuloar, malo sipara i ispeli se do vrha (neki i četvoronoške). I onda vrh i sreća, sreća, sreća... Krštenje ispod oblaka na 2.217 mnv, uživanje na divnom suncu, fasciniranje pogledom svuda unaokolo, traženje Željke i Milana na Maja Jezercetu preko puta (koji su nam nedostajali), fotkanje sa dolinom Theth u pozadini kao najlepšim dekorom i polako silazak.
Maja Harapit (Dragana Kojadinović)
E kod silaska je sledio strmoglav koji bi bez pružene ruke planinara iz fantastične ekipe bio mnogo teži i to sve tako do nailaska do malog zelenog jezerceta kada je teren postao pitomiji i kamenje zamenio vres i mirišljava trava. A za nagradu - žbunovi borovnica!!! Već smo blizu kampa, opet na izvoru na kojem smo bili i u polasku, ovoga puta sa planinarima iz Slovačke na koje smo naišli. Presretni stigli u kamp, svih nas 17 koji smo uspešno popeli Maja Harapit, dočekali Milana i Željku sa Maja Jezerceta, svako sa svojim fascinacijama.
Dragana Kojadinović
Zapalili logorsku vatru, iskokali kokice, okrepili se čajem&rakijom/pivom, biogricom i nekim keksićima, ko je već šta umesio, dočekali najzvezdanije nebo na svetu i završil savršen dan. E, a pošto u ta dva dana našeg boravka nije bilo oblaka da se spuste po mojoj želji da prošetamo kroz njih, pojavili su se u jutro našeg polaska. Krenuli smo istim putem, pored žbunova malina i majčine dušice ka Gusinju, još jednom se pozdravili sa dolinom Ropojan i Savinim okom i pravac na pitu/ćevape&pivo. 
Usledila je Ibarska magistrala i kratka pauza za jagnjetinu i još malo planinarenja do Jerininog grada na Magliću, za one koji nisu bili, i to je to. Sada još samo ostaje vratiti se u stvarnost.
Nadam se da sam uspela da prenesem delić atmosfere i emocija.
Pozz.
Dragana Kojadinović
