Шта је планинарство
Планинарство је врло широк појам који обухвата готово све човекове активности посредно и непосредно везане уз пешачење у планинским предјелима. То није бесциљно лутање брдима и освајање врхова с којих ћемо ионако кад-тад морати сићи, већ начин и стил живота, читав низ добровољних активности које савременом градском човеку живот чине угоднијим, занимљивијим, здравијим и надасве лепшим. Одлазак у природу и кретање на чистом планинском ваздуху представља активни одмор који планинара испуњава осећајем задовољства и новим доживљајима. Иако планинарење физички исцрпљује, оно нас истовремено обогаћује и освежава новом емоционалном енергијом, која нам је преко потребна за живот у људској заједници и њеној често исувише сивој свакодневици. Планинарство, међутим, није бег од стварности, али јесте нека врста повременог бега од просечности, умртвљености и једноличности живота у свакодневици. Бављење планинарењем развија многе добре особине; сналажљивост, храброст, пожртвованост, прилагодљивост, физичку издржљивост, друштвеност, смисао за разумевање људи и природе, патриотизам. Планинарење се темељи на заједништву, на узајамном деловању с циљем свладавања природних, али уједно и сопствених психофизичких »препрека«. Према томе, бављење планинарењем поспешује човеково здравље, како физичко, тако и психичко.
Погрешно схватање планинарства
Када просечан човјек замишља планинара обично пред собом види чудноватог јадника који се ознојен, оптерећен руксаком пење на давно освојене врхове с којих ће ионако сићи; иде у неприступачне, па и опасне пределе далеко од куће, без неког њему јасног разлога. Међутим, планинар нипошто није неки чудновати мазохист, јер њему, примењује ли стечена знања, пењање не представља муку. Физичка активност је више средство и метод планинарења него циљ. Основни циљ и садржај планинарења је уживање, при чему се физичко и духовно изврсно надопуњује. Упркос физичким напорима које изискује и сврставању међу спортске делатности планинарство није спорт у класичном смислу, јер је такмичарска борба, која је битно обилежје класичног схватања спорта, страна здравом схватању планинарства. Противник планинару није други човјек (»противник« му је природа), а ни победа једнога човека није пораз другога. Уз то, планинарство је усмерено доживљавању, а не доказивању властите снаге и спретности. Спорту и планинарству додирно и заједничко је оно што називамо рекреацијом и физичком културом. Али, питање је у којој је мери данашњи спорт култура; сетимо се само бокса или нереда на стадионима. Нажалост, код нас не постоји јасна граница планинарства и излетништва, што често резултира изједначавању излетника и планинара, најчешће с аргументом да су и једни и други усмерени на чист зрак и кретање природом. За разлику од обичног излетника, планинар влада теоретским и практичним знањима о кретању и боравку у планинама, а одласцима у природу приступа организовано, систематично и осмишљено. Формално је планинар свако ко је уплатио годишњу чланарину и има важећу планинарску књижицу, али у пракси је планинар онај ко редовно иде у планине, чува их и штити, те поседује одређено планинарско искуство стечено учешћем на планинарским акцијама.
Зашто планинаримо
На питање зашто уопште одлазимо у планине немогуће је дати једноставан и јединствен одговор понајпре зато што сваки планинар има своје мотиве, циљеве и свој начин схватања планинарства. Свако планинарске излете проживљава на свој начин и весели се нечему што другима можда не причиња никакво задовољство - зато и за туђе планинарске мотиве и циљеве које не схваташ, бар имај разумевања. Ипак, свим је планинарима заједничко да у планине иду јер то воле. Планине пружају небројене ужитке свакоме ко има способност да их уочи, доживи и понесе у себи. Може се рећи да планинарски мотиви увелико произлазе из нагонских човјекових потреба које су савременим начином живота у градској средини знатно потиснуте. У првом реду, то су потреба за кретањем, потреба за упознавањем природе и карактеристика простора на којем живимо, потреба за дружењем и упознавањем људи (па и »маца«), те коначно најбитнија - потреба за срећом и задовољством.
Фотографија са акције Пирин 2010
