Moračke planine - Veliki i Mali Žurim kanjon reke Mrtvice 16-18.07.2010. godine
Moračke planine se nalaze u centralnoj oblasti Crne Gore. Ime su dobile po istoimenoj reci. Nastavak su grebena planine Lola i okružene rekom Moračom sa severoistočne i istočne strane. Sa južne strane se nalaze oštri grebeni planine Maganik a sa zapadne poseban prirodni fenomen je kanjon reke Mrtvice - visoravan Konjsko. Uobičajeni pristup je upravo sa ove visoravni, od Nikšića i nikšićke župe, ili od planinarskog doma na Vučju.
Na Moračke planine je moguć pristup i od Međurečja kroz kanjon Mrtvice ili od Dragovića polja sa severne strane. Zbog obilnih padavina preko leta, planine su bogate pašnjacima koji su maksimalno iskorišćeni. Najposećenije mesto na Moračkim planinama je ledničko Kapetanovo jezero do koga vodi asfaltni put i malo makadama od Nikšića preko rudarskog mesta Zagrada i Kutskog brda. Kapetanovo jezero je dužine 480m ,širine 380m i dubine 37m. Nalazi se na visini od 1678m. Posebno prirodno bogatsvo je kanjon reke Mrtvice koji je netaknuti deo prirode. Strme litice, uski prolazi, prelepe vodene kade, vodopadi i vrela čine kanjon impresivnim za svakog posetioca. Boraviti u ovom planinskom masivu a ne videti kanjon Mrtvice, prava je šteta.
Najviši vrhovi Moračkih planina su Lastva (2226m), Zagradac (2217m), Stožac (2141m), Vojnovac (2072m) Veliki Žurim 260mi drugi. Svojim oblikom Moračke planine mame mnogobrojne zaljubljenike prirodnih lepota.
Sa minibusom krenuli smo u petak naveče ka Crnoj Gori i Moračkim planinama. U organizaciji PD Pobeda. Vodič je Vlado Matković Noćno putovanje, stalna zastajkivanja i prikupljanje planinara, produžili su naše putovanje. Kasno, u odnosu na planirano vreme, dolazimo u Nikšić preko Žabljaka Nekako smo se izvukli iz Nikšića i krenuli ka nikšićkoj župi i rudnicima boksita kod Zagrada. Konačno smo na pravom putu. Na izlasku iz šume ugledasmo prelepe vrhove Malog Žurima. Asfaltni put nas je doveo do podno Žurima. Odmah po dolasku pripremamo se za polazak na uspon. Prvo krećemo na Veliki a posle njega I na mali Žurim. Lep je bio sunčan kakav se poželeti može. U podnožju malog žurima nalazi se jedan izvor sa koga se vodom snabdevaju ljudi I stoka u katunu podno malog Žurima. Relativno lako osvajamo visinu I posle nepuna 2 sata stižemo na vrh . Nakon kratke pauze krećemo nazad u pravcu malog. koji nam se više dopao jer je zahtevao i malo alpinističke tehnike za uspon na sam vrh. To nam je dalo posebnu dozu adrenalina. Po usponu na vrh dogovaramo se kako do kapetanovog jezera. Predlažem da krenemo prema kapetanovom jezeru preko obližnjeg prevoja što naš vodič podržava. To prihvataju gotovo svih 13 planinara i ja iz gotovo nevezanog I neočekivanog postadoh vodič gotovo cele grupe ka Kapetanovom jezeru. Orjentir mi je bio jedan vrh koga sam video sa vrha malog Žurima. Napredujemo dosta brzo ali nekako nam se ovo naše tumaranje odužilo. Taman kada pomislimo da kada stignemo na prevoj ispred nas da ćemo ugledati I jezero. Malo se i vreme počelo kvariti i želeli smo da se što pre stigne do jezera gde Vlada treba da stigne sa minibusom I našim stvarima. Posle dva sata hoda oko 15 časova stigosmo iznad samog jezera I sa 2000 km počesmo da se spuštamo ka jezeru. Vidno umorni prvo se okrepismo na izvoru pored jezera. Odmah se latismo nameštanju naših šatora jer nas kapi kiše na to posetiše.
Svuda oko jezera sevale su munje ali jače kiše nije bilo. Pred veče i sunce se ugleda. Veče do spavanja smo provodili u čitanju, kupanju u toploj vodi jezera na 1500m. Prvi mrak nas je naterao na spavanje. Jedna neprospavana noć i naporan dan su nas savladali. Sutradan rano ustajemo, pakujemo šatore i prevozom dolazimo do novosagrađene crkve. Malo smo uštedeli na vremenu. Brzo smo se odvojili od makadama a onda kaljavim putem zaobilazimo Stožac. Stalno silazimo, nekad strmije, a nekad po ravnom putu, sve do zaseoka Velje Duboko odakle ulazimo u kanjon reke Mrtvice desnne pritoke reke Morače. Velika vlažnost u kanjonu nam nije pričinila bliski susret sa najavljivanim gmizavcima. Ne žurimo, razgledamo strme litice koje su se zarile u nebo. Pojavila se i voda u predivno isklesanim kamenim kadama. Kada smo se približili reci, noge su same došle do vode.
Pauza za rashlađivanje... Nastavili smo dalje niz kanjon. Sa strmih litica se spuštaju mlazevi vode. Eto prilike da se dopune čuturice. Konačno ulazimo u najatraktivniji deo kanjona. Uklesani put u mrtvičke stene je zaista predivan. Koliko je vremena i truda trebalo da se napravi prolaz... I još se nismo čudu načudili- kad ugledasmo ogromno vrelo sa druge strane reke. Ogromna količina vode je, uz zastrašujući huk, izlazila iz planine. Dođosmo i do čudne šume. Svo drveće se obmotalo visećom mahovinom.
Ugledasmo i kameno oko kroz koje se zamodrilo jezerce. Nazvali su ovo čudo kapijom želja. Navodno se želje ostvaruju bacanjem kamenčića kroz okno do vode. Toliko smo bili zadivljeni prizorom da su samo najuporniji imali, možda neke skrivene, od davnina želje. Izašli smo konačno iz kanjona. Pojavili su se i prvi putokazi. Na samom ušću Mrtvice u Moraču nalazi se stari kameni most. Sitna kišica nas požuruje ka magistrali, gde nas dočekaše prevoznici. Rashlađujemo se pivom i pakujemo za povratak.
Do Beograda smo pravili pauze po potrebi. U Beograd smo stigli u ranim jutarnjim satima a ja u Novi Sad pre svitanja.
Izveštaj napisao: Zoran Marković
