Arhiva

Дели Јован је планина на истоку Србије, на отприлике 250 km од Београда, а у близини Неготина и Бора.

Планина се углавном протеже правцем север-југ. Припада планинама карпатско-балканског планинског система, формираног током алпске орогенезе. Планина је дугачка око 19 километара и њене границе планине су од места Плавне на северу, до брда Тилва Њагра на југу. На планини влада субконтинентална клима.

Највиши врх ове планине је Црни врх (1.141 метар).

Nacionalni Park Retezat

Nacionalni Park Retezat se nalazi u južnim Karpatima, na planinama Retezat, koje imaju status zaštićenog područja prirode od nacionalnog i međunarodnog značaja, a od 1979. godine proglašene Rezervatom biosfere. Sa skoro 80 jezera, od kojih je 58 trajnih jezera, masiv planine Retezat obuhvata gotovo 40% svih ledničkih jezera Rumunije. Jezera koja se pune otapanjem snega sa planinskih vrhova, omogućavaju veličanstvene pejsaže. Nacionalni Park Retezat je od fondacije Novih 7 Čuda predložen za sedmo čudo prirode sveta. Skoro trećina flore Rumunije se nalazi na planinama Retezat. Visoke livade predstavljaju stanište retkih planinskih biljaka. Duge, strme padine su prekrivene različitim vrstama drveća, posebno bukve, smreke i jele. Na subalpskom nivou se nalaze padine oblikovane ledom, često obrasle patuljastim borom. Šumska linija, sa vrstom smreke koja se prilagodila oštroj klimi, dostiže visinu od 1850 metara.

Više od četvrt planinskog venca Retezat se nalazi iznad 1750 metara nadmorske visine, dok je granica šuma i lednika oblikovala terasaste doline, koje završavaju veličanstveno lepim ledničkim zalivima, jezerima i vodopadima. Vrhunski prolazi, klisure krečnjačke pećine i vrtače se nalaze na jugostočnom delu planinskog venca, u krečnjačkom području Retezatul Mic (Mali Retezat).

Ljubitelji divljači ovde mogu naći brojne vrste životinja, uključujući divokozu, srnu i jelena, divlju svinju, medveda, vuka, lisicu, dok mogu naići na tragove risa. Vidre žive u rekama Nacionalnog Parka Retezat. Zeba, drozd, prstasti kos, crvenoprsi muvolovac, dživdžan, krckalica i retki zlatni orao, prošarani orao, orao-sova, pigmejska sova, vrletna lastavica, crvena zeba, troprsti detlić, ćubasta ševa su među 120 ptičjih vrsta Nacionalnog Parka Retezat. Nacionalni Park Retezat pripada Mreži značajnih ptičjih područja. Nacionalni Park Retezat obiluje leptirima, te su naučnici ovde odredili dva osnovna područja leptira.

Dok planinarite Nacionalnim Parkom Retezat, možete ostati bez daha, ne zbog uspona, već zbog veličanstvenih panorama i divlje prirode. Planinski vrhovi različitih visina, među kojima neki, kao što je vrh Peleaga dostižu visinu od 2450 metara, omogućavaju planinarima mnoštvo izazova. Oni koji žele da ih osvoje bivaju dobro nagrađeni. Lokalne zajednice i kulturne znamenitosti Nacionalnog Parka Retezat i okoline obogaćuju pejsaž i biodiverzitet. Stanovništvo u selima Salasu de Sus, Rau de Mori i Campu lui Neag je do danas očuvalo tradicionalni način života ovog kraja.

Više informacija možete pročitati ovde.

Opširnije: Rumunija - NP Retezat

Dobili smo pozivnicu za promociju filma·Mustag Ata 2012.·Promocija filma održaće se u četvrtak 13. decembra 2012. u 19 časova u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode (Radnička 20a) u Novom Sadu.

Viiše informacija o vrhu možete pogledati ovde. 

Pozivnica:

·

Par fotografija sa ekspedicije:

Interesantno je da je i Mustag Ata najviši planinski vrh na koji je uspon izvršen i korišćenjem bicikla.

PD Naftaš je na takmičenju:
- osvojio 4. mesto u kategoriji najaktivnije društvo
- osvojio 5. mesto u kategoriji društvo sa najboljom organizacijom

Naša članovi su osvojili i dva prva mesta:
- Kategorija planinarske veteranke, Milica Čalić
- Kategorija planinari veterani, Dušan Tomić·

Čestitamo svima na osvojenim mestima i zahvaljujemo se onima koji su popunili i poslali formulare. 
Formulare je popunilo i poslalo manje od 20 članova društva.

Kompletne preliminarne rezultate mozete videti ovde.

PD NAFTAŠ

Obaveštavamo Vas da je izvršena statistička analiza baze članova društva i da je utvrđeno sledeće:
- ukupan broj planinara u bazi je 1765
- planinarsko društvo ima  94 člana koji imaju regulisanu članarinu za 2012 godinu
- prosečna starost članova je 48 godina
- najmlađi član ima 5 godina
- najstariji član ima 77 godina
- imamo 6 članova starosti do 18. godina
Za računanje statistike su uzeti podaci planinara sa regulisanom članarinom.

PD Naftaš planira održavanje planinarske akcije u trajanju od dva dana sa jednim noćenjem u planinarskom domu na području planina Gučevo i Boranja. 

Zima na Gučevu

Opširnije: Anketa - planinarska akcija Boranja i Gučevo

Протеклог викенда од 9.-11.11.2012. год. били смо и на републичкој акцији Шаторице 2012

Novu stranicu možete pogledati na adresi:

http://www.facebook.com/pdnaftas

Обавештавамо све заинтересоване да ће Горан Ђуричић у уторак 2.10.2012. год. са почетком у 19.30 часова одржати предавање из Орјентације у просторијама Савеза планинарских друштава Новог Сада, Трг галерија бр. 4. Улаз је слободан.

Можете погледати едукативни филм о орјентацији у природи коју је снимила ТВ Авала.

Планинарска акција „Поход на Зебрњак 2012.“, 26.-28.октобар 2012.

Свим планинарима, планинарским друштвима и клубовима

Поштоване планинарке и планинари,

Ове годинеу октобру навршава се 100 година од велике, тешке и славне Кумановске битке у Првом балканском рату, у којој је српска војска нанела одлучујући пораз војсци турске империје, чиме је отворила даљи пут у слободу поробљених крајева Србије.
У неговању поносног сећања на велике жртве ослободилаца и чувању њиховог достојанства,  морамо увек имати на уму историјску чињеницу да су у овој битци положени животи српских војника и  за остваривање слободе свих народа централног Балкана.
У знак сећања на овај велики догађај Планинарски клуб „Железничар 2006“ из Врања у сарадњи са Планинарским савезом Србије, организује Републичку планинарску акцију „Планинарски поход на Зебрњак“ 27.-28. октобар 2012. год.

На Зебрњаку, код Споменика учесницима битке,  одржаће се централна свечаност. 
Планинарска колона кренуће у суботу 27. октобра, од споменика у селу Ристовац на поход дуг 25. километара преко планине Рујан до манастира Свети Прохор Пчињски. У недељу 28. октобра планинари ће наставити поход од места Старо Нагоричане у Македонији до Споменика на Зебрњаку, где ће положити цвеће и присуствовати свечаности.
Позивају се планинарке и планинари а нарочито планинарска омладина да се придруже овој акцијиу знак поштовања и неговања сећања на славне жртве српске војске.
Управни одбор Планинарског савеза Србије препоручује друштвима и клубовима да се повезују у циљу организовања  заједничког превоза аутобусима .
Такође молимо за правовремену пријаву организаторима из Врања.

Обавезно понестите заставе и знамења својих друштава -  клубова чиме ћемо показати присуство планинара из целе Србије

Очекујемо вас на походу !!!! 

УПРАВНИ ОДБОР ПСС

Priručnik za planinarenje Paula Koelja

A. Izaberi planinu koju želiš da osvojiš. Ne obraćaj pažnju na ono što pričaju drugi ljudi, poput „Ta planina je lepša!” ili „Na ovu se lakše popeti!”. Na planinarenju ćeš potrošiti mnogo sopstvene energije i entuzijazma kako bi došao do cilja koji si zacrtao, te si prema tome samo ti odgovoran za izbor planine i treba da budeš siguran u ono što radiš.

B. Znaj kako da se približiš. Izdaleka, planine često izgledaju interesantne, divne, pune izazova. Ali šta se dešava kad pokušamo da im se primaknemo? Putevi obilaze oko vrha, bilje raste između tebe i tvog cilja, ono što je na mapi izgledalo kristalno jasno, u stvarnosti je mnogo komplikovanije... Pokušaj stoga sa svih strana, svim putevima, sve dok jednog dana ne budeš stajao na vrhu koji si se zarekao da ćeš osvojiti!

C. Uči od nekoga ko je već bio tamo. Nema veze koliko se jedinstveno osećaš, uvek postoji neko ko je već sanjao isti san i ostvario ga, ostavljajući znakove koji tvoje putovanje mogu učiniti lakšim; mesta na koja ćeš okačiti uže, puteljke, slomljene grančice, da bi tvoju šetnju učinio lakšom. Uspon je tvoj, dakle i odgovornost, ali ne zaboravi da puno može pomoći iskustvo drugih.

D. Kad pažljivije posmatraš, opasnosti se mogu kontrolisati. Kad počneš da se uspinješ na planinu svojih snova, obrati pažnju na okruženje. Postoje stene, naravno. Postoje i skoro nevidljive pukotine u stenama. Postoji kamenje koje su oluje tako izbrusile da je klizavo poput leda. Ali ako paziš gde spuštaš svaki korak, primetićeš zamke i način kako da ih izbegneš.

E. Pejzaži se menjaju, zato uživaj u njima! Naravno, treba na umu da imaš i svoj cilj – uspon na vrh. Ali dok se uspinješ, možeš videti i druge stvari, i nije naodmet da se zaustaviš tu i tamo i uživaš u panorami oko sebe. Sa svakim osvojenim metrom, vidiš nešto dalje i iskoristi to da otkriješ stvari koje ranije nisi primetio.

Opširnije: Priručnik za planinarenje Paula Koelja