Priručnik za planinarenje Paula Koelja
A. Izaberi planinu koju želiš da osvojiš. Ne obraćaj pažnju na ono što pričaju drugi ljudi, poput „Ta planina je lepša!” ili „Na ovu se lakše popeti!”. Na planinarenju ćeš potrošiti mnogo sopstvene energije i entuzijazma kako bi došao do cilja koji si zacrtao, te si prema tome samo ti odgovoran za izbor planine i treba da budeš siguran u ono što radiš.
B. Znaj kako da se približiš. Izdaleka, planine često izgledaju interesantne, divne, pune izazova. Ali šta se dešava kad pokušamo da im se primaknemo? Putevi obilaze oko vrha, bilje raste između tebe i tvog cilja, ono što je na mapi izgledalo kristalno jasno, u stvarnosti je mnogo komplikovanije... Pokušaj stoga sa svih strana, svim putevima, sve dok jednog dana ne budeš stajao na vrhu koji si se zarekao da ćeš osvojiti!
C. Uči od nekoga ko je već bio tamo. Nema veze koliko se jedinstveno osećaš, uvek postoji neko ko je već sanjao isti san i ostvario ga, ostavljajući znakove koji tvoje putovanje mogu učiniti lakšim; mesta na koja ćeš okačiti uže, puteljke, slomljene grančice, da bi tvoju šetnju učinio lakšom. Uspon je tvoj, dakle i odgovornost, ali ne zaboravi da puno može pomoći iskustvo drugih.
D. Kad pažljivije posmatraš, opasnosti se mogu kontrolisati. Kad počneš da se uspinješ na planinu svojih snova, obrati pažnju na okruženje. Postoje stene, naravno. Postoje i skoro nevidljive pukotine u stenama. Postoji kamenje koje su oluje tako izbrusile da je klizavo poput leda. Ali ako paziš gde spuštaš svaki korak, primetićeš zamke i način kako da ih izbegneš.
E. Pejzaži se menjaju, zato uživaj u njima! Naravno, treba na umu da imaš i svoj cilj – uspon na vrh. Ali dok se uspinješ, možeš videti i druge stvari, i nije naodmet da se zaustaviš tu i tamo i uživaš u panorami oko sebe. Sa svakim osvojenim metrom, vidiš nešto dalje i iskoristi to da otkriješ stvari koje ranije nisi primetio.
F. Poštuj svoje telo. Možeš osvojiti planinu samo ako svom telu posvetiš pažnju koju
zaslužuje. Imaš svo vreme ovog sveta koje ti život poklanja, dok god hodaš ne tražeći ono što ti ne može biti poklonjeno. Ako ideš suviše brzo, umorićeš se i odustati na pola puta. Ako ideš suviše sporo, pašće noć i izgubićeš se... Uživaj u predelu, osveži se hladnom izvorskom vodom i voćem koje ti priroda velikodušno nudi, ali nastavi da hodaš.
G. Poštuj svoju dušu. Ne ponavljaj stalno „Uspeću!”. Tvoja duša to već zna, ono što joj treba je dugo putovanje kako bi mogla da raste, da se prostre duž horizonta, da dodirne nebo. Opsesija ti neće pomoći da ostvariš svoj cilj; ustvari, čak ti može uskratiti zadovoljstvo planinarenja. Ali pazi: takođe nemoj ni da govoriš “Teže je nego što sam mislio…”, jer će ta rečenica iscrpsti tvoju unutrašnju snagu.
H. Budi spreman da planinariš jedan kilometar više. Put do vrha planine je uvijek duži nego što misliš. Nemoj da se zavaravaš: doći će trenutak kad će ono što je izgledalo blizu biti još uvijek vrlo daleko. Ali pošto si se ti već pripremio da ideš dalje, to nije stvaran problem.
I. Budi srećan kad se nađeš na vrhu. Plači, plješći, viči na sve četiri strane sveta kako si uspeo, neka vetar – na vrhu uvijek duva vetar – očisti tvoj um, osveži tvoja umorna i oznojena stopala, otvori tvoje oči, oduva prašinu iz tvog srca. To je tako dobar osećaj – ono što je dosad bio samo san, udaljena vizija, postalo je deo tvog života, ti si to izveo!
J. Obećaj! Sad kad si otkrio snagu koje čak nisi ni bio svestan, reci sebi da ćeš je
koristiti od sada do kraja svog života. Obećaj da ćeš otkriti još jednu planinu i otisnuti se u još jednu avanturu.
K. Ispričaj svoju priču. Da, ispričaj svoju priču! Pokaži svoj primer. Reci svima da je to izvodljivo, i tada će i drugi ljudi naći hrabrosti da se suoče sa svojim sopstvenim
planinama.
Originalni tekst na engleskom jeziku: http://paulocoelhoblog.com/2007/06/26/manual-for-climbing-mountains-2/
