• image
  • image
  • image

Vaše slike, tekstove, izveštaje i najave šaljite na adresu elektronske pošte: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Да ли знате ко је Јован Жујовић?   


Јован М. Жујовић (1856–1939)

Оснивач и први председник Српског планинарског друштва. Родио се 18. октобра 1856. године у Брусници код Горњег Милановца, где му је отац Младен био начелник Рудничког округа. Мати му се звала Јелена. Основну школу започео је у Неменикућама, Београдски округ, а завршио је у Београду. Ту је завршио и Реалку, а 1872. године био је на једногодишњем курсу ниже математике у Цириху. Природно-математички одсек Филозофског факултета Великe школe у Београду завршио је 1877. године. После рата са Турцима одлази на усавршавање у Париз, где завршава Антрополошку школу, Одсек за јестаственицу. По повратку из Француске запошљава се у природњачким лабораторијамa за више студије Велике шкoле у Београду, где ради до 1880. Исте године изабран је за суплента великошколске катедре за минерологију са геологијом.
Редовни професор постао је 1883. у 27. години, а од многобројних заслуга у даљој каријери издвајамо оснивање Геолошког завода на чијем челу је био дуги низ година. Овај завод прераста 1892. године у Српско геолошко друштво, када је професор Жујовић изабран за сталног председника. Професор Јован Жујовић објавио је 1899. године прву књигу Геолошких анала Балканског полуострва. Он је био међу покретачима и оснивачима Српског археолошког друштва, Одбора за Музеј Српске земље, као и Српског планинарског друштва. За члана Српског ученог друштва изабран је 1883.године. Био је биран и за ректора Велике школе у Београду, а једна од његових заслуга је систематизација научних области на Филозофском факултету, штоће допринети реформама и трансформацији Велике школе у Универзитет. Поред стручног и научног рада, Жујовић је био и политички активан, али после Ивањданског атентата на краља Александра Обреновића, бива пензионисан и прогнан из Србије. По женидби краља Александра Првог, допуштен му је повратак у Србију и враћен је на своју катедру. После убиства краља и Мајског преврата обавља високе државне функције: 1903. године министар je иностраних послова, а 1907. просвете и црквених дела. Био је посланик Народне скупштине, а са места државног саветника 1909. године, на лични захтев, поново се враћа професорском послу, када је постављен за професора новоотвореног Београдског универзитета. Јован Жујовић је био међу првим члановима новоосноване Српске краљевске академије. Године 1887. био је изабран за дугогодишњег секретара Академије, а у периоду од 1915. до 1921. године био је и њен председник. После смрти Јосифа Панчића, 1888. године, једно време управљао је Ботаничком баштом. Оснивач је Удружења за Лигу народа и био је његов председник. Умро је у Београду 20. јула 1936. године.

JSN Epic template designed by JoomlaShine.com