• image
  • image
  • image

Vaše slike, tekstove, izveštaje i najave šaljite na adresu elektronske pošte: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ljudi koji se bave planinarenjem u proseku su zdraviji, duže žive, manje su skloni gojenju, bolje se nose sa svakodnevnim stresom i uopšteno su srećniji u životu.
Živite život punim plućima. 

planinar

KO PLANINARI, DUŽE ŽIVI
Ljudi koji žive na nadomorskim visinama, ali i oni koji redovno posećuju planinarske vrhove imaju odlične preduslove za duži život i dosezanje duboke starosti, pokazuju brojne naučne studije rađene na stanovništvu u indijskom Kašmiru. Veruje se kako planinski vazduh ima odličan uticaj na organizam jer stimuliše njegov rad i pospešuje izlučivanje toksina.

VISINA SE BORI PROTIV GOJAZNOSTI
Još od početka 20. Veka naučnici su potvrdili da boravak na višim nadmorskim visinama, a posebno udruženo s kretanjem, pospešuje gubitak viška telesne težine znatno brže nego u drugim uslovima. Veliki uticaj ima već i šetnja po planinama jednom nedeljno, a nije potrebno nabijati intenzivan tempo, tvrde stručnjaci.

SMANJUJE RIZIK OD SRČANIH BOLESTI
Na višim nadmorskim visina manja je koncentracija i kiseonika, ali to može blagotvorno da delujei na zdravlje srca i ceo kardiovaskularni sistem. Tako boravak u planinama može da izmeni srčanu funkciju, podstakne cirkulaciju pa čak i stvaranje novih krvnih sudova.

SMANJUJE STRES I PODSTIČE SAN
Osim svežeg vazduha i oku ugodnog krajolika, boravak u planinama dokazano smanjuje nivo stresa, pomaže u opuštanju nakon naporne radne nedelje pomaže čoveku da ponovo uspostavi svoju vezu s prirodom. Fizičko iscrpljivanje na planini najbolji je lijek za nesanicu, a dobro društvo u planinarenju terapija za srećniji život.

PLANINA PODSTIČE NA FIZIČKU AKTIVNOST
Od penjanja po stenama, skijanja, biciklizma ili pak same šetnje, boravak na planini je nezamisliv uz sportske aktivnosti koje većini ljudi lakše "padaju" nego vežba u zatvorenom prostoru. Osim toga, one su odličan način za veliku potrošnju kalorija i jačanje kondicije.

 

 

Negde između podnožja i vrha planine se nalazi odgovor misterije zašto planinarimo.

Greg Child


Uspeh se ne meri visinom koju ste dostigli već brojem ljudi koje ste doveli sa sobom.

Will Rose


Planine će uvek biti ovde, trik je da i ti budeš tu.

Hervey Voge


Dobro prosuđivanje dolazi iz iskustva. Iskustvo dolazi iz lošeg prosuđivanja.

Evan Hardin


Planine imaju način da se izbore sa prevelikim samopouzdanjem.

Hermann Buhl


Najbolji planinar na svetu je onaj koji se najbolje zabavlja.

Alex Lowe



PD Naftaš posebnu pažnju posvećuje negovanju planinarskog duha i edukovanju mladih da vole planine i poštuju i čuvaju prirodnu okolinu. Na početku šetnje bićete brži ali kada se umorite stari planinari će zastati da bi Vam omogućili predah.

Planinara ima sve manje. Sačuvajmo tradiciju planinarstva u Novom Sadu i Vojvodini. Nekog stari planinari treba da nauče veštinama preživljavanja i kretanja u prirodi, alpinizmu, visokogorstvu...


U svemu tome ima mnogo zabave i druženja!

Ako ste mladi, imajte mladalački duh, dođite na planinarenje. 

 

brojplaninara

070920 ice hmed 11a.grid-6x2

Шта је планинарство

Планинарство је врло широк појам који обухвата готово све човекове активности посредно и непосредно везане уз пешачење у планинским предјелима. То није бесциљно лутање брдима и освајање врхова с којих ћемо ионако кад-тад морати сићи, већ начин и стил живота, читав низ добровољних активности које савременом градском човеку живот чине угоднијим, занимљивијим, здравијим и надасве лепшим. Одлазак у природу и кретање на чистом планинском ваздуху представља активни одмор који планинара испуњава осећајем задовољства и новим доживљајима. Иако планинарење физички исцрпљује, оно нас истовремено обогаћује и освежава новом емоционалном енергијом, која нам је преко потребна за живот у људској заједници и њеној често исувише сивој свакодневици. Планинарство, међутим, није бег од стварности, али јесте нека врста повременог бега од просечности, умртвљености и једноличности живота у свакодневици. Бављење планинарењем развија многе добре особине; сналажљивост, храброст, пожртвованост, прилагодљивост, физичку издржљивост, друштвеност, смисао за разумевање људи и природе, патриотизам. Планинарење се темељи на заједништву, на узајамном деловању с циљем свладавања природних, али уједно и сопствених психофизичких »препрека«. Према томе, бављење планинарењем поспешује човеково здравље, како физичко, тако и психичко.

Погрешно схватање планинарства

Када просечан човјек замишља планинара обично пред собом види чудноватог јадника који се ознојен, оптерећен руксаком пење на давно освојене врхове с којих ће ионако сићи; иде у неприступачне, па и опасне пределе далеко од куће, без неког њему јасног разлога. Међутим, планинар нипошто није неки чудновати мазохист, јер њему, примењује ли стечена знања, пењање не представља муку. Физичка активност је више средство и метод планинарења него циљ. Основни циљ и садржај планинарења је уживање, при чему се физичко и духовно изврсно надопуњује. Упркос физичким напорима које изискује и сврставању међу спортске делатности планинарство није спорт у класичном смислу, јер је такмичарска борба, која је битно обилежје класичног схватања спорта, страна здравом схватању планинарства. Противник планинару није други човјек (»противник« му је природа), а ни победа једнога човека није пораз другога. Уз то, планинарство је усмерено доживљавању, а не доказивању властите снаге и спретности. Спорту и планинарству додирно и заједничко је оно што називамо рекреацијом и физичком културом. Али, питање је у којој је мери данашњи спорт култура; сетимо се само бокса или нереда на стадионима. Нажалост, код нас не постоји јасна граница планинарства и излетништва, што често резултира изједначавању излетника и планинара, најчешће с аргументом да су и једни и други усмерени на чист зрак и кретање природом. За разлику од обичног излетника, планинар влада теоретским и практичним знањима о кретању и боравку у планинама, а одласцима у природу приступа организовано, систематично и осмишљено. Формално је планинар свако ко је уплатио годишњу чланарину и има важећу планинарску књижицу, али у пракси је планинар онај ко редовно иде у планине, чува их и штити, те поседује одређено планинарско искуство стечено учешћем на планинарским акцијама. 

mountain-climbing

Зашто планинаримо

На питање зашто уопште одлазимо у планине немогуће је дати једноставан и јединствен одговор понајпре зато што сваки планинар има своје мотиве, циљеве и свој начин схватања планинарства. Свако планинарске излете проживљава на свој начин и весели се нечему што другима можда не причиња никакво задовољство - зато и за туђе планинарске мотиве и циљеве које не схваташ, бар имај разумевања. Ипак, свим је планинарима заједничко да у планине иду јер то воле. Планине пружају небројене ужитке свакоме ко има способност да их уочи, доживи и понесе у себи. Може се рећи да планинарски мотиви увелико произлазе из нагонских човјекових потреба које су савременим начином живота у градској средини знатно потиснуте. У првом реду, то су потреба за кретањем, потреба за упознавањем природе и карактеристика простора на којем живимо, потреба за дружењем и упознавањем људи (па и »маца«), те коначно најбитнија - потреба за срећом и задовољством.


Фотографија са акције Пирин 2010

 

Српско планинарско друштво (СДП) је прва планинарска организација у Србији основана 27. маја 1901. у Београду, на иницијативу чланова Српског геолошког друштава. Интересовање за планинарство почело се развијати у Србији у другој половини XIX века. Посебан утицај су извршили: књижевник Љубомир Ненадовић пишући 1850. у својим новинама Шумадинки о свјим пењањима на планине у Србији; биолог Јосиф Панчић изводећи од 1856. групне одласке у планине Србије са својим питомцима.; превод књиге E. Réclusa, Historie d‘une montagne (Шта прича планина, Београд 1900.).
Први председник СДП био је Јован Жујовић, а потпредседник Алекса Станојевић. Резултат друштвене активности било је засађивање шумског појаса око Београда и изградња планинарског павиљона 1903 на Авали.
После прекида рада у периоду од 1912—18, организација је обновљена 1922 у Београду. На скупштини 3. децембра 1922. СДП је постало повереник Зимско-спортског савеза за Србију и донело одлуку о оснивању првих смучарских секција, организовању смучарских курсева и првих смучарских такмичења у Србији. Тиме, а нарочито подизањем планинарског дома на Копаонику, ветзало је за себе развој смучарства у Србији. Вршене су прве маркације путева и стаза у планинама: Авала, Космај,Букуља, Тара, Копаоник, Гоч, Жељин, Бесна Кобила, Кукавица, Ртањ, Сува и Стара планина.
Године 1927. делатност је проширена на туристичку привреду. Оснивајући своје подружнице по Србији, СДП је настојало на организовању истих у Црној Гори иМакедонији. Оно је поред централног друштва у Београду обухватало и 13 подружница са 1434 члана.
Најчешћа активност представљали су групни излети. Неколико чланова је извело пењачке туре у Проклетијама, Дурмитору и гусловенском делу Апла. Поред домаДушана Митровића на Авали и планинарско-смучарског дома на Копаонику, СПД је располагало и са планинарским кућама на Бесној Кобили, Космају, Голији, Кукавици, Букуљи, Руднику, Дивчибарама, Гочу и склоништима на Ртњу и Тари.Приредило је и прву планинарску изложбу 1924. у Београду.После Априлског рата 1941, СДП је прекинуло свој рад.

Rad društva pomažu:

Ko je na mreži: 93 gostiju i nema prijavljenih članova

Preporučujemo:

Popusti za članove:

JSN Epic is designed by JoomlaShine.com