• image
  • image
  • image

Vaše slike, tekstove, izveštaje i najave šaljite na adresu elektronske pošte: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Malinik 2018
14.-15.07.2018. godine


трошкови 4500 динара (4000 у случају више пријављених)+ulaznica u Lazarevu pećinu 

Малиник (вл. Мǎљиник/Mǎljinik) је планина у источној Србији. Припада Карпатским планинама, а његови највиши врхови су Велики Малиник (1.158 м) и Мали Малиник (1.019 м).

Најистакнутије карактеристике Малиника је спектакуларни Лазарев кањон и Лазарева пећина у близини села Злот.

Лазарев кањон представља део источног Кучаја и налази се у источној Србији, на 10 км од Бора. Настао је када је Лазарева река, десна притока Злотске реке усекла грандиозан кањон и кречњачкој подлози Дубаничке површи. У оквиру слива Лазареве реке на овај кањон се надовезују плићи и мањи кањони Микуљске и Појенске реке и кањон Демизлока. Кањон је заштићен као споменик природе. Лазарев кањон дугачак 4500 м, са вертикалним кречњачким странама, дубине 350-500 м, најмање ширине 4 м и као такав представља један од најнепроходнијих кањона у Србији. На вертикалним странама кањона се могу видети ерозивни остењаци, висеће долине бујичних токова, сипарска точила и наслаге великих урниса. Лазарев кањон је значајан и због постојања великог броја пећина, од којих су најзначајније Лазарева пећина и Верњикица, као и због великог броја извора и површинских токова.

Подручје Лазаревог кањона је једно од ретких станишта кримског бора у Србији. Присутне је и реликтна врста тиса као и Балкански ендемит српска рамондија.

Од животињских врста могу се срести дивокоза, слепи миш као велики број врста птица од којих су најзанчајније сури орао, сиви соко, буљина, шумска сова

MARŠRUTA: Novi Sad – Beograd - Paraćin - Zlot - Borsko jezero - Zlot - Brestovacka banja - Crni vrh - Žagubica - Kamenovo - Požarevac - Novi Sad
PREVOZ: Autobusom za za 20 ili 28 učesnika,
VODIČI: Milan Marković i Zoltan Farago
POLAZAK: Subota:  14.07.2018. 04:00 od Zgrade NIS-a
HRANA: U sopstvenoj režiji. U troškove je uračunata skromna večera u subotu i doručak u nedelju po planu ishrane u odmaralištu.
SMEŠTAJ: Dečije odmaralište Borsko jezero u višekrevetnim sobama
TROŠKOVI: oko 4.500 dinara za najmanje 20 učesnika
oko 4.000 dinara za najmanje 28 učesnika
U troškove ulazi prevoz,jedno noćenje u odmaralištu u višekrevetnim sobama, večera u subotu i doručak u nedelju.
U troškove nije uračunata ulaznica u Lazarevu pećinu.  
Uplata na sastancima društva. Kod prijave potrebno uplatiti akontaciju u iznosu od 4000,00 din.
Cena se može korigovati u slučaju manjeg broja učesnika ili promene smeštaja. 
Deo troškova će učesnici sami platiti.
NEOPHODNA OPREMA: Planinarska oprema, štapovi, planinarske cipele, kabanicu za kišu,rukavice, toplu kapu, naočare za sunce, kremu za zaštitu od sunca, gamašne, mali ranac za dnevnu šetnju,  ručnu i čeonu lampu, foto aparat i rezervne baterije.
Obavezno je korišćenje poludubokih ili dubokih planinarskih cipela, kamašni i štapova tokom odvijanja akcije.
PRIJAVE I UPLATE: Na sastancima Društva sredom popunjavanje prijave kod vodiča : Milan Marković, 064/842-3054  i Zoltan Farago, lic. pešački vodič PV 107, 064/65-93-205 do popune mesta.
U slučaju odustajanja potrebno je naći zamenu. Akontacija se ne vraća.
Kako bi se rezervisao smeštaj na vreme molimo Vas da se prijavite što pre.
PROGRAM:

Subota 14.07.2018.
04:00 Polazak za Zlot
09.30 Polazak na pesacenje
11:30 Dolazak na Kovej i pogled sa oboda Lazarevog kanjona
12:30 Dolazak na kotu 1087 m n.v.
Odmor, razgledanje i fotografisanje prelepih okolnih pejsaža do 13:30
13:30 Završni uspon na Malinik izlazak na vrh i kratka pauza
14:30 Povratak nazad za Zlot
17:30 Dolazak u Zlot
Dolazak do Borskoj jezera, smestaj po sobama i vecera.
Šetnja do Borskog jezera u samostalnoj režiji.
Staza: Zlot - Kovej - Kota 1087 m n.v - Malinik   (1158 m n.v.)
Staza je dužine 22 km sa oko 1200 m uspona.
Staza je pogodna za planinare koji su se adekvatno pripremili da mogu da je savladaju. Potrebna je adekvatna kondicija.

Nedelja:  15.07.2018.
06:00 Ustajanje, pakovanje i smestaj svih stvari u autobus
07:00 Dorucak
07:30 Polazak za Zlot
08.30 Dolazak u Zlot:
08.30 Polazak na krace pesacenje Lazareva pecina - vidikovac ispred pecine Vernjikice - Kornjet - Padina Mare - Beljevina - Lazareva pecina
12:30 Obilazak pecine
13:00 Polazak za Brestovacku banju
13:30 Rucak - po izboru ili slobodno vreme
15:00 Polazak za Novi Sad
Usputna pauza na Vrelu Mlave u Žagubici ako bude vremena.
Staza: Lazareva pecina - vidikovac ispred pecine Vernjikice - Kornjet - Padina Mare - Beljevina - Lazareva pecina
Staza je dužine 10 km sa oko 500 m uspona.
Staza je pogodna za planinare koji su se adekvatno pripremili da mogu da je savladaju. Potrebna je adekvatna kondicija.

Planinari koji nemaju adekvatnu kondiciju mogu uživati u obilasku okoline.
Vodiči zadržavaju pravo promene staze u skladu sa vremenskim uslovima. Vodiči zadržavaju pravo promene programa u slučaju nemogućnosti realizacije aktivnosti u planiranom vremenu.

POVRATAK: Dolazak u Novi Sad se planira oko 23 časa.  
NAPOMENA: Obavezno poneti  planinarsku knjižicu sa važećom markicom za ovu godinu, ličnu kartu i overenu zdravstvenu knjižicu.
Svako učestvuje na sopstvenu odgovornost u skladu sa pravilnikom PSS.
PRIDRUŽITE NAM SE !!!!
UŽIVAJMO U LEPOTAMA PRIRODE
 

 
Brestovačka banja

Brestovačka banja nalazi se u veoma živopisnom planinskom kraju Timočke Krajine, u središtu vulkanske oblasti Crnog Timoka a u neposrednoj blizini Bora.Smeštena je u jugoističnoj podgorini Crnog Vrha (1027 m), na svega 8 km od Bora i na 385 m nadmorske visine.

Brestovačka banja je, po svemu sudeći, bila poznata još za vreme Rimljana. Kao ljubitelji banja i kupanja, Rimljani, koji su imalii svoja naselja u toj okolini svakako su iskorišćavali banju i kao kupalište i kao lečilište. Banju su koristili i posećivali i Turci o čemu se zna i ima pouzdanih dokaza.

Brestovačka banja jedna je od tri „Dvorske Banje” banje u Srbiji jer su u njoj boravili predstavnici obe kraljevske dinastije.

Odmah nakon oslobođenja od Turaka, u banju dolazi knjeginja Ljubica, žena kneza Miloša, da bi kasnije i sam Miloš vrlo često tu navraćao i boravio, te je za te potrebe sagradio sebi i konak.

Knez Aleksandar I Karađorđević je takođe upoznao blagodeti banje. On je sagradio svoj Knežev dvorac, koji se nalazi odmah preko puta Miloševog konaka.

U kasnijim godinama brojni banjski lekari bili su svedoci lekovitosti i blagotvornosti banjskih voda, o čemu i danas svedoče njihovi rukopisi. Sa svojom povoljnom klimom, bogatim šumskim okolišom i termomineralnim izvorima Brestovačka banja predstavlja pravu oazu mira, blagodeti i zdravlja.

Rad društva pomažu:

Ko je na mreži: 126 gostiju i nema prijavljenih članova

Preporučujemo:

Popusti za članove:

JSN Epic template designed by JoomlaShine.com