• image
  • image
  • image

Vaše slike, tekstove, izveštaje i najave šaljite na adresu elektronske pošte: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Planinarenje na Fruškoj gori je veoma popularno. Na raspolaganju ima preko 400 km markiranih planinarskih staza i mnogo više šumarskih puteva, staza i stazica koje koriste ljudi ali i životinje. Pešačenje Vam osim rekreacije i fizičkog zadovoljstva pruža i uživanja u prirodnim lepotama i retkostima kao i brojnim kulturno-istorijskim znamenitostima.

Planinarske staze na Fruškoj gori vode kroz prelepe listopadne šume i preko livada. Neke od staza nude pešačenje bez mnogo napora, sa blagim usponima, dok druge zahtevaju više napora zbog njihove dužine i uspona. 

Planinarsko društvo Naftaš iz Novog  Sada redovno organizuje planinarske akcije - akcije pešačenja na Fruškoj gori. Akcije pešačenja organizujemo uglavnom tokom vikenda tako da u zavisnosti od našeg plana možete doći ili na subotnje ili na nedeljno pešačenje ili i na subotnje i na nedeljno pešačenje. Tokom vikenda organizujemo od jedne pa nekada i do četiri različite planinarske akcije različitih dužina i težina.

Osim akcija iz našeg plana možemo organizaviti akciju i po vašem zahtevu. Više informacija kod: Milana Markovića tel. 064/842-3054.

Planinarska akcija može biti prilagođena grupi a aktivnosti mogu biti usklađene sa vašim planom (rekreacija, kondiciona priprema, team building i slično).



Фрушка гора
Надморска висина 539 m (Црвени Чот)
Области Горњи Срем
Регије Срем
Покрајине Војводина
Државе Застава Србије Србија
Група острвска планина

Координате: 45° 08′ 60" СГШ, 19° 43′ 00" ИГД

 

 

Фрушка гора (хрв. Fruška goraмађ. TarczalлатAlma Mons) је острвска планина и национални парк у Срему. Највећи део Фрушке горе се налази у ВојводиниСрбија, док мали део залази у источну Хрватску, у Вуковарско-сријемску жупанију.

Фрушка гора се простире дужином од око 75 km и ширином од 12 до 15 km и захвата површину од 255 km². Фрушка гора је 1960. године проглашена националним парком[1] и тиме је постала први национални парк у Србији. Највиши врх је Црвени Чот (539 m).

Назив „Фрушка“ потиче од речи старог словенског етнонима Фруг, синонима за Франке што даје значење имену планине као „планина Франака“.

Фрушка гора је острвска, стара громаднапланина. Највиши врх је Црвени Чот (539 m), а остали значајни врхови суСтражилово (321 m), Иришки Венац (451 m) и Велики Градац (471 m).

Долине и падине Фрушке горе су прекривене ливадама, пашњацима и житним пољима, на падинама су воћњаци и виногради са чувеним винским подрумима, а делови виши од 300 m су обрасли густом листопадном шумом. На Фрушкој гори је највећа концентрација липове шуме у Европи. Око 700 врста лековитог биља расте на овој планини. Неке од бројних животињских врста су: срнајеленмуфлонласицадивља свињакунадивља мачкашакалзец, итд.

Најзначајнији споменик културе представљају 16 манастира Српске православне цркве распоређених по целој планини. Подигнути су као задужбине српских владарских породица, након што је, у касном средњем веку под притиском Турака, тежиште српске духовне и културне баштине померено на север.[2]

Фрушкогорски манастири су:

 

Од запада ка истоку налазе се манастири:

Два манастира која имају блиску историјску везу са фрушкогорским манастирима су:

Фрушка гора је била инспирација многим великанима поезије, од Бранка РадичевићаЈована Јовановића ЗмајаМилице Стојадиновић Српкиње; у манастирима су боравили Вук Стефановић КараџићДоситеј ОбрадовићФилип ВишњићКарађорђе и многи други.

На планини се налазе неколико утврђења, међу којима су Петроварадинска тврђава и Врдничка кула која је у рушевинама. Недалеко од Чортановаца се налази луксузна вила Станковић, коју је 1930. године подигао Раденко Станковић, а данас се налази у државном власништву.

Некада је на Фрушкој гори била развијена и рударска производња угља у Врднику, али је рудник напуштен пре више деценија. На планини се налазе више површинских копова, што напуштених, што активних.

На Фрушкој гори изграђено је 14 вештачких језера углавном на јужној страни планине (сва осим Поповичког и језера код Тестере) у поточним долинама у циљу наводњавања, одбране од бујица, али и туризма и риболова. Језера од истока ка западу су:

На Фрушкој гори постоје више познатих туристичких одредиштаЛетенка је познато излетиште и дечје одмаралиште, на Бранковцу се налази напуштено одмаралиште Поште. Тестера је дечје одмаралиште, а недалеко од ње на Андревљу се налази одмаралиште и конференцијски центар у државном власништву. Код ТВ торња наИришком венцу се налази хотел „Норцев“, као и на Иришком венцу који је уједно и познато излетиште. На Стражилову, излетишту изнад Сремских Карловаца, се налази гроб Бранка Радичевића. У Врднику се налази бања „Термал“ са термалном водом и Врдничка кула, која је саграђена на месту утврђења из римског доба.

Поред поменутих познатих одредишта, значајнија су следећа излетишта: Чортановачка шумаПартизански путИришки венацГлавицаПоповицаЗмајевацХајдучки брегЦигански логорРохаљ базеЛиповача и др. На свим овим излетиштима створени су услови за једнодневни боравак у шуми, шумским пропланцима и на ливадама.

 

JSN Epic template designed by JoomlaShine.com